У посљедњих 20 година једна комунистичка и тоталитарна странка (ДПС) урадила је све што је могла да те ограде устоличи што дубље, укопа их још више и подигне као неки домаћи кинески зид међу свима нама. У градњи тог зида ДПС је дао све од себе, ангажовао је читаву партијску структуру и остале политичке грађевинаре да те ограде подигну што више и њихова највећа заслуга у политици је што су у томе успјели. Те ограде нијесу више само политичке, па и да их политичари могу уклонити, постале су егзистенцијалне, додирују свакога несрећнога човјека у овој земљи, укопале су се у свакој породици. Шта нам је са њима чинити?
Симпатично ми је изгледао један момак у свештеничкој одори када је јуче испред дворца краља Николе поручио да ће бити Црне Горе док има иједног Црногорца. Позвао је на отпор, устанак, борбу непрестану, претпостављам да је мислио на политичку и духовну побуну против савремених освајача ове земље. А ти завојевачи, освајачи, Нецрногорци, нијесу негдје ван граница Црне Горе, него се налазе ту, при руци, одмах преко ограде и стоје пред Цетињским манастиром. Ближег и већег непријатеља божићни слављеници испред дворца краља Николе немају од божићних слављеника испред Цетињског манастира. Гарант да је брат онога испред дворца био испред Цетињског манастира! Има ли већих и љућих непријатеља од тих, властитих, што говоре истим језиком, истом се Богу моле и имају иста имена!
Није нека памет када закључиш да ограде у Црној Гори треба уклонити, али треба велика памет да неко сконта како то урадити. На дуже није рјешење поставити гвоздену ограду између дворца и манастира и чекати да прође Бадњи дан и Божић. Прођу ти дани, али ограде остају, па иако се уклоне између дворца и манастира, оне у јавном животу, па и у породицама, остану до сљедећег Божића. За годину чак и нарасту!
Не знам како те ограде уклонити. Надам се да има паметнијих од мене који неће као ја на све то слегнути раменима и вратити се својој омиљеној литаратури и своме земаљском и небеском царству. Признајем да полако почињем да схватам значење трансценденталних синтетичких судова а приори Имануела Канта, али не видим нити схватам смисао црногорских ограда. Тешко ми је да прихватим да је Црна Гора сложенији систем од Канта,али оне јучерашње цетињске ограде између дворца и манастира посвједочиле су да је Кант једноставнији и схватљивији од Црне Горе! Стога, боље да се бавим Кантом, него Црном Гором, а можда је и то рецепт за наше ограде. Када би више читали Канта можда би те ограде брже ишчезле и одлетјеле негдје на неку другу планету!