Духовна вертикала Црне Горе радује се доласку патријарха Порфирија: Духовна потврда историјског преврата од 30. августа!

Патријарх Порфирије сјутра долази у Црну Гору. Патријарх Порфирије долази у подијељену земљу, у земљу у којој је комунизам оставио најдубље посљедице на Балкану, у земљу за коју нико није вјеровао, па ни ми сами, да је могуће стати на крај једној идеологији која је опустошила половину свијета. Долазак патријарха Порфирија је први корак у обнови метфизичке слике Црне Горе, покушај да се она врати на нормални ниво функционисања и да се благодет смјене једне тоталитарне власти разлије не само по црногорским државним ободима, него да захвати и њену суштину, преобрати је на путу православља и метафизичког повратка на духовни престо који је вјековима имала на Балкану. Долазак патријарха Порфирија је духовна потврда историјског преврата од 30. августа, а устоличење митрополита Јоаникија симболично означава живот нове Црне Горе без стега комунизма, идеолошког монолитизма и владавине једног диктатора. Долазак патријарха Порфирија и устоличење митрополита Јоаникија симболично потврђује да је завршена једна историјска ера у Црној Гори обиљежена дубоким подјелама и злочинима, а да Црна Гора окреће један нови лист уласка у нормалне државе и народе. Тај историјски преврат има своје јунаке и духовне вође и долазак патријарха Порфирија и устоличење митрополита Јоаникије заправо је утврђивање и потврда духовног посла почившег митрополита Амфилохија. Без митрополита Амфилохија не би било ни садашњег патријајха и митрополита, он је њихова суштина, правац и духовна поука. Кроз њих и Црној Гори се отвара до 30. августа један скривени пут нормалног живота, нормалне везе са прошлошћу и најаве времена гдје брат више неће бити брату највећи душманин! И није то прекривање Црне Горе неким тобожњим агресивним „српским светом“ и не враћа се Црна Гора након 30. августа било којем свијету, него се враћа самој себи, себи онаквој каква је била када се формирала и када су Европа и свијет чули за њу и уписали је у списак балканских и српских држава!

И због тога није ни чудно што се сва медијска, политичка и квазидуховна скаламерија бившег система, предвођена посусталим комунистичким предводницима и заговорницима Тита и Коче, подигла на ноге због доласка патријарха и устоличење митрополита. Сви они, подучени Кумровцем и задојени млијеком Јајца и Двара, савршено добро знају одакле им пријети највећа опасност. Њихов непријатељ број један је духовна обнова православнога народа и његово сазнање да народи јесу народи само уолико су духовно осмишљени и дефинисани. Присталице бившег режима то савршено добро знају, па су на заласку своје моћи покушали да присвоје цркве и ту земаљску потврду духовног царства обезличе и сурвају у комунистичке поноре и јаме атеизма и светеизма, гдје ни сам Бог више не зна шта је шта. И због тога данас галаме на Цетињу, упадају у цркве, нападају све који не мисле као они и долазак патријарха и устоличење митрополита приказују као долазак библијског потопа. За њих такве какви су долазак патријарха и устоличење митрополита и јесте потоп старозавјетних размјера, али за остатак Црне Горе то је излаз из њихове потопљене идеологије и наопаког погледа на свијет гдје су они све, а сви остали су ништа. Прије годину дана су добро осјетили да није тако и изгубили су све, а данас хоће да барем покупе мрвице свог пропалог идеолошког царства, како би сами себе убиједили да су неко и нешто!

Увијек су значајни периоди имали своје методе опстанка и живота. Због тога не сумњам ни да ће за два дана све бити на својем мјесту. Патријарх и митрополит тамо гдје треба да буду, а и ови из бившег режима такође тамо гдје припадају. Вријеме ових других одавно је истекло и иако покушавају да се жилаво одрже у животу, дамари њихове идеологије све су тиши. Да то не би чули ових дана и дижу толику дреку. Сами себе убјеђују да постоје и да их неко чује!

Другачије су врсте поруке патријарха и митрополита. Оне долазе из сфере духа гдје и даље живе људи који су дефинисали Црну Гору и успоставили њену духовну вертикалу. Доласком патријарха Порфирија и устоличењем митрополита Јоаникија те дефиниције добијају свој земаљски облик и као сваки дух су непобједиве и нема те силе која их може обуздати. Иза њих је невидљива сила која осмишљава живот једне заједнице, али и сваког појединца.

Доброшли међу своје, ученици и духовна чеда митрополита Амфилохија и Христа. Црна Гора и њена вертикала радују се доласку патријарха Порфирија и устоличењу митрополита Јоаникија!

Оставите одговор Одустани од одговора