Аутор: Иван Милошевић

Чудо овај ДПС! И то над чудима! Гдје нас он снађе ових 30 година и гдје и под каквом влашћу протраћисмо свој живот, драги Боже!

И јуче ми се то чинило, а и данас ми се упалио неки сигурносни уређај да ће ови наши властодршци за све што не ваља у црногорској пандемији оптужити обичне грађане и све свести на њихову недисциплину, док своје пропусте крију као змија ноге и прелазе преко њих као да их није ни било!  

Када би вјеровао овом Пустахији онда би испало да глупљег народа од Срба нема у Мљечном путу, а да и немају конкуренцију ни у неком другом сунчевом систему

а ли су и српске политичке и остале вође могли да некако прикупе то милионче, па да га и они расподјеле Србима којима је помоћ потребна, а који ће сјутра то знати да им врате?

Љубитељ сам научно-фантастичних филмова и у њима ме је увијек фасцинирала представа о недодирљивом и свемоћном политичком и друштвеном снагом која управља људским животима. Она штити, али и контролише. Мислио сам да је то могуће и у толиком обиму само у научно-фантастичним филмовима

Када сљедећи пут будем стао на метар удаљености испред продавнице коју ми је исцртао ДПС заштитар симболично ћу пуцати себи у главу и рећи да је из мене нестао и задњи милиграм милиграма слободе који сам носио на раменима. И онда је за мене потпуно свеједно ко ће владати овом државом, јер неће бити моје слободе да је шара својим бојама

Добро питање и са њиме је требало почети текст, а не завршавати га тамо гдје је баш требало да почне. Радмила треба да зна да оваквим текстовима ништа од тога неће убрзати, него ће јучерашњим јавним иступом само ископати још који ашов ионако дубоких свеукупних црногорских подјела и зацементирати их на неко дуже вријеме

И мислим да је баш у томе наша највећа снага. Не лежи она у државном апарату, нити је за шалтерима државних и општинских служби, него је негдје дубоко у српским генима који нас уче да се из страдања рађа највећа и једино важна побједа у животу. Можда јој треба времена да се покаже, да прође кроз разне замке и преваре, али нађе она свој пут и опстане на њему

Ово пишем због десетина и десетина новинара који су то одлучили да ураде још прије 20 или више година, а које данас нико не примјећује нити води бригу о њима. Е, кад неће други, поменућу их ја и нека ми се ова два новинара са РТЦГ-а не жале на прогон и ограничавање слобода говора. И ми смо прогоњени, али смо барем имали прилику да кажемо шта мислимо и то и данас радимо. Због тога ме не дирајте и не чачкајте и не купите незаслужено славу прогоњеног новинарства!

И гдје је ту слобода? Изгубљена је не само у преводу, него не постоји ни у зачетку још увијек незапочете изградње демократског и грађанског друштва у Црној Гори! Појеле су је „покривања“ и бројни „покривачи“ којима је то постао свакодневни начин живота. ОЗНА у другачијем одијелу и даље влада Црном Гором!