Александар Радић, представљен као војни аналитичар, данас се раширио у једним ДПС новинама, на чијим страницама је најавио НАТО хибридну хајку на руске вјештице у Црној Гори. Декламује и плаче Радић над смушеним НАТО-ом који оклијева у неким потезима, па Балкан, а посебну Црну Гору, оставља на (не)милост Руса и њених обавјештајних и медијских апетита. Ипак, не брине Радић много о томе, јер ускоро у Црну Гору долази НАТО антихибридна медијска група, која ће све лијепо да открије ко то зове Русе, ко то са њима јавно или тајно сарађује, шурује по медијима и подгоричким кафанама и омета НАТО стандарде у демократији и владавини права. Најављује Радић да ће се богами они који тамо нешто медијски или обавејштајно шурују са Русима могу нађи пред судом и осудом јавности.
Па, нека је и Радић војни аналитичар, али са оволиким утјеривањем страха од Руса мислим да није заплашио ни кишне глисте, а о врапцима на грани и да не причамо. Нијесам сигуран како би на све то требало да реагују здраворазумски људи, али ми се чини да би можда требало једног јутра организовати шетњу грађана са руским тробојкама и осталим руским мотивима, па нека Радић и његов НАТО тим снима колико и шта хоће.
Шта хоће овај Радић и ова ДПС новина? Да као у доба Информбиороа Русе и не помињено у свакодневном говору, да заборавимо да они уопште постоје и да су са нама имали неке везе током историје и да сами из рјечника избацимо чак и слова од којих је састављено руско име?
Овакви идеолошки НАТО чистунци и још када се огласе из Београда, некако миришу на неке плаћенике, агенте, обавјештајце и контраобавјештајце, хибриде и нехибриде, ловце у мутном и на јави и савремене откриваче руских вјештица и њихових метли. По њиховој демократији право да се прича има само НАТО прича и њихови стандарди, њихови фантоми и утваре, њихови бајке и басне, док они други, посебно у руском паковању, као да болују од неке смртоносне заразе, коју треба на вријеме сузбити и то хибридним мјерама.
Докле ће ови генерали свијести и несвијести галамити по Црној Гори и то још из београдских студија и облакодера и упозоравати нас да се бојимо онога чега се никада нијесмо бијали? Докле ће по овим брдима сијату маглу да је у њиховој демократији пут само један и да води у Брисел и Вашингтон? Па, можда и јесте, али као слободан човјек не желим да ме нико спречава да до тих западних градова стигнем и неким заобилазним путем, на примјер, можда летом преко Москве! Па и тамо живе људи са по двије ноге и руке, имају дјецу и животне радости и жалости и живе као сав остали свијет. И то морам да видим, или сви и то морамо да видимо, па да онда слободно изаберемо, а не да као што нам сугерише овај Радић и његови НАТО хибриди прихватимо да на тој страни живе само вјештице и нека чудовишта, којима је мало читав свијет да утоли њихову глад за простором и владањем, па су се намерачили на Црну Гору, као да овдје чувамо неки свети грал или неко слично ванземаљско чудо!